Rim za 4 dana

Dan 1: Kapitolinski muzeji, fontana di Trevi i prvi susret sa gradom

Pre puta u Rim – Odluke

Po prvi put smo rešili da idemo negde bez dece. Nakon osam godina smo skupili hrabrost i za taj korak. Nekoliko destinacija je bilo u opticaju, ali se ubrzo iskristalisala samo jedna – Rim!

E onda sam shvatio da ja ne znam šta tačno sve želim da vidim u Rimu. Tačnije, ne znam kako da sve ono što želim da vidim smestim u četiri dana. Bilo je vreme za ozbiljno sečenje. Samo planiranje putovanja u Rim može lako da se pretvori u beskonačnu listu znamenitosti. Koloseum, Vatikan, Panteon, Forumi, muzeji, trgovi… sve deluje kao da mora da se vidi. A da, jesam li rekao da sam istoričar po struci? Srećom, supruga kao glas razuma mi je stavila do znanja da ne planira da pešači 35 kilometara dnevno i da je najpametnije izabrati najviše do dve velike znamenitosti dnevno.

Zato smo mi odlučili da putovanje organizujemo u skladu sa tim i našli smo se na maksimalno 15 kilometara šetnje – dnevno! Plan je bio jednostavan: Rim za 4 dana i 3 noći, sa maksimalno dve velike znamenitosti dnevno. Tako grad ne postaje trka, već iskustvo. Ima vremena za šetnju, za kafu, za lutanje ulicama i za ono najvažnije – da osetite kako Rim zaista živi danas, ne samo u antici.

Odmah smo doneli i jednu možda neobičnu odluku: Vatikan smo preskočili ovog puta. Razlog je jednostavan. Mi smo ljudi koji vole da istražuju svojim tempom i da se negde zadrže duže, a negde kraće, a ogromne gužve i tempo koji diktiraju redovi i raspored obilazaka Vatikana se nikako nije uklapao u to. Prostom želeli smo da Rim upoznamo sopstvenim tempom, bez žurbe.

Priprema puta – male stvari koje mnogo znače

Jedna od najboljih odluka bila je da se karte kupe unapred. Prva i osnovna stvar koju se trudim da izbegnem celog života je čekanje. Ako nešto mrzim, to su redovi, a u Rim dolazi oko 200.000 turista – dnevno! I svi su oni želeli da vide isto što i mi. Tako da sam ja odlučio da sve karte kupim pre puta. Štaviše, neke sam kupio i mesec dana pre puta, ali o tome kad budem pisao o trećem danu. Prva stvar koju smo rezervisali su bile avionske karte. Trenutna situacija je takva da rani jutarnji let iz Beograda obavlja Air Serbia, a večernji let iz Rima za Beograd obavlja Wizz Air tako da smo kombinovali avio kompanije. Svaki sat više u Rimu je dragocen. To je ukupno koštalo oko 200 evra, i to uz dodatni ručni prtljag.

Sledeća stavka je bila prenoćište i mogu reći da sam ponosan na to kako smo odabrali. Pre svega, računajte da ćete morati da platite gradsku taksu koja je oko 7 evra po osobi za svaku noć koju provedete u Rimu. Izbor mesta za spavanje je bio ogroman. Od sumnjivih hostela do sa deljenim kupatilom, do mesta iz čuvenih filmova, za one sa najdubljim džepom. Ja volim da mi bude lepo i da soba bude na visokom nivou, a da ne platim previše. Najvažnija stvar pri pretrazi smeštaja je blizina gradskog prevoza. Kao što sam spomenuo, mi volimo da vidimo kako grad živi danas pasmo umesto hotela u samom istorijskom centru, odlučili smo se za apartman Caffarella Vacanze, u delu grada gde žive Rimljani.

Kafarela je deo grada gde živi viša srednja klasa, a apartman se nalazi preko puta vrtića. Market je u sklopu zgrade, a odmah pored je i ogroman park od 200 hektara na čijem kraju se nalazi antička Via Appia. Sam park je pun lokaliteta. Kraj je i više nego bezbedan. Autobusko stajalište je na tri minuta, a metro na 7-8. Manji tržni centar je udaljen petnaestak minuta šetnje, a kafića i restorana svakako imate u svakom delu Rima. Boravak u takvom delu grada daje potpuno drugačiju perspektivu putovanja. Ujutru vidite Rimljane kako idu na posao, decu kako idu u školu, a kafići nisu puni turista nego lokalaca koji na brzinu piju espresso. Mnogo jeftiniji nego u samom centru. Na Booking-u smo rezervisali i aerodromski transfer. Košta 7 evra po osobi i ostavlja vas na centralnoj stanici u gradu.

Kapućino – 1.40 evra uz neograničenu kiselu vodu

Termini – prvi mali test u Rimu

Sam let sam prespavao, a aerodrom nije problematičan pri dolasku. Izađeš i pratiš gužvu. Skrene se desno i tamo su autobusi za grad. Kao što rekoh, bolje je kupiti karte ranije i ne čekati u redu na kiosku. Red za ulazak u autobus se svakako čeka, ali autobusi stalno prolaze i ne čekate duže od dvadesetak minuta. Autobusi su solidni i u njima imate i besplatan bežični internet. Prava avantura počinje na stanici Roma Termini.

To je ogromno mesto gde se ukrštaju:

međugradski vozovi
metro linije
autobusi
turisti iz celog sveta

Ako ste prvi put u Rimu, kao mi, vrlo je moguće da ćete se prvih deset minuta osećati kao da ste upali u haos. Tako je nama bilo. Posebno zanimljiv detalj: mnogo ljudi će pokušati da vam pomogne. Ali često su ti „previše prijateljski“ nastrojeni ljudi zapravo oni koje treba izbegavati. Najbolje pravilo je: pomoć tražite samo od radnika na stanici ili na zvaničnim info pultovima. Tako izbegavate nepotrebne komplikacije. Mi smo unapred videli koju metro stanicu tražimo i nakon manjih komplikacija pri traženju hodnika koji vodi ka metrou, bili smo pred kapijom za očitavanje karata.

Kako kupiti karte za javni prevoz u Rimu

Javni prevoz u Rimu je zapravo vrlo jednostavan kada se jednom snađete. Karte možete kupiti na nekoliko mesta:

automati na metro stanicama
trafike (Tabacchi) – označene slovom T
kiosci sa novinama
ATAC aplikacija

Najčešća karta za turiste je BIT karta, koja važi 100 minuta za metro, autobus i tramvaj. Cena je oko 1,50 € i dovoljno je validirati je pri ulasku u prevoz. Najbolja stvar je to jednostavno možete prisloniti svoju platnu karticu na kapije na ulasku u metro i ona će se otvoriti (naravno, skinuće Vam 1,50 evra sa računa) Isto važi i za automate kad uđete u autobus. Ako planirate više vožnji dnevno, postoje i dnevne karte, ali za nas je pojedinačna karta bila sasvim dovoljna.

Kapitolinski muzeji – savršen početak upoznavanja Rima

Nakon što smo preživeli stanicu Termini, stigli smo u smeštaj. Na prvi pogled, a i na svaki posle toga, sve vezano za smeštaj je fenomenalno. Soba ogromna i osvetljena. Naša domaćica, Simona, namje ostavila i par poklona da se osećamo kao kod kuće. Bukvalno je na sve mislila, čak smo i dobili mogućnost da ranije uđemo u sobu kako ne bismo gubili vreme.

Pošto smo uštedeli na vremenu, krenuli smo nazad u grad. Za prvi dan je planirana jedna znamenitost. A po našem planu, to su bili Kapitolinski muzeji. Karte smo kupili par dana ranije te smo preskočili red na biletarnici. Karte se kupuju sa jasno naznačenim vremenom ulaska, tako da na to treba obratiti pažnju. Karte kupovati isključivo na zvaničnom sajtu.

Ovaj muzej, inače najstariji na planeti, nalazi se na brdu Kapitol, jednom od sedam rimskih brda, mestu koje je u antičko vreme bilo političko srce grada. Samo penjanje uz stepenice i dolazak na trg ispred muzeja je doživljaj, a tek shvatanje da su sve zgrade oko trga ustvari muzej…

Svakako, ovde možete videti neka od najpoznatijih dela rimske umetnosti:

čuvenu statuu cara Marka Aurelija
Rimsku vučicu
fragmente ogromne statue cara Konstantina, kao i reprodukciju statue

Ali jedan detalj koji mnogi turisti ne očekuju nalazi se na terasi muzeja. Odavde se pruža fantastičan pogled na Forum, jedan od najlepših pogleda na antički Rim. Na toj terasi nalazi se i mali kafić. Kafa ovde košta oko 6 evra ako sednete za sto na terasi. Ako naručite za šankom, cena je znatno niža, što je čest slučaj u Italiji. Turističke cene često važe samo za stolove. Mi smo odlučili da želimo da uživamo i sedeli smo na terasi. Najsmešnije od svega je što nismo niti jednom uslikali ovaj fantastičan pogled. A kafu sam slikao šest puta…

Tokom naše posete, bila je i izložba “Kartije i mitovi” tako da smo, pored anitčkih statua, videli i ručno rađeni neprocenjivi nakit. Nažalost, nismo obišli ceo muzej jer noge nisu izdržale. Ono glavno nismo propustili i u muzeju smo proveli oko tri ipo sata.

Trevi fontana – i nova mala taksa

Posle muzeja, šetnja rimskim ulicama vodi ka jednoj od najpoznatijih znamenitosti u Evropi, Fontana di Trevi.

Fontana izgleda impresivno čak i kada je prepuna ljudi, što je gotovo uvek slučaj. Ono što je relativno nova stvar jeste kontrola pristupa. Od prvog februara 2026. godine ulaz u zonu neposredno oko fontane se naplaćuje 2 evra, što je uvedeno kako bi se smanjile gužve i zaštitio prostor. Red nije veliki i stvarno se brzo stiže do same fontane. Gužva je i dalje nesnosna.

I dalje možete videti fontanu sa trga besplatno, ali ako želite da priđete bliže, ova taksa je deo sistema. Naravno, tu je i čuvena tradicija bacanja novčića – mali ritual koji mnogi turisti ne preskaču. Ni mi je nismo preskočili, a to nas je nateralo da se vratimo i kupimo neke magnete kako bi nam vratili kusur u metalu.

Fontana ne prihvata kartice. Iako smo došli van neke turističke sezone, fontana je bila prepuna, a radnici prilično neljubazni. Samo te teraju da što pre odeš dalje. Kao što ranije spomenuh, mrzim redove i čekanje, a i bio sam umoran tako da me nije oduševilo sve ovo.

Fontana kao takva je prelepa, ali sve oko nje – i ne baš. Tako da smo odlučili da vidimo i španske stepenice. Još jedna znamenitost, a odmah tu je i metro stanica.

Španske stepenice – večernja atmosfera Rima

Obilazak smo završili kod Španskih stepenice, koje povezuju trg Piazza di Spagna sa crkvom Trinità dei Monti. Internet tvrdi da Rim ovde dobija potpuno drugačiju energiju. Dodaje se da ulični svirači, lakalci i turisti koji fotografišu stvaraju atmosferu zbog koje shvatite da Rim nije samo istorija nego i grad koji živi punim tempom.

Ne znam, ja sam video samo stepenice. Stepenice kao stepenice. Ok, lepo je slikati odozgo, ali ništa posebno. Kao šlag na tortu, stanica metroa nije radila pa smo morali da pešačimo do sledeće. Supruga je bila “oduševljena” što sam je odvukao da vidi ove stepenice. Bila je u pravu.

Prvi dan u Rimu – Utisak

Prvi dan u Rimu je bio kombinacija snalaženja u gradu, prve šetnje i susreta sa antičkom istorijom. Nismo neki tipovi za noćni izlazak, a i umor nas je savlada pre 10. Verovatno kombinacija jutarnjeg leta i dugog hodanja. Večerali smo sendviče iz marketa iz zgrade. Bili su odlični, naročito oni sa lososom. A da, market je jeftiniji nego u Srbiji. A grad… Neću sad mnogo da pametujem, reći ću samo da se obično dogovaramo gde ćemo na sledeće putovanje. Sada, dogovarali smo se kada ćemo ponovo u Rim.