Diktator koji se odrekao vlasti: primer Lucius Quinctius Cincinnatus

Diktator koji se odrekao vlasti: primer Lucius Quinctius Cincinnatus

U savremenom svetu, reč „diktator“ gotovo uvek ima negativno značenje. Ona se vezuje za zloupotrebu moći, tiraniju i lične interese. Međutim, u ranoj istoriji Rima, pojam diktature imao je sasvim drugačiju ulogu. Najbolji primer toga je priča o Luciju Kvinkciju Cincinnatu, čoveku koji je pokazao da vlast može biti služba, a ne privilegija. U 5. veku pre nove ere, mlada Republika sa sedištem u Rimu često se suočavala sa spoljnim neprijateljima i unutrašnjim krizama. U takvim vanrednim situacijama, Rimljani su imali poseban institut – diktatora. On je dobijao potpunu vlast na ograničeno vreme, najčešće šest meseci, kako bi brzo rešio krizu.

Cincinnatus je u to vreme živeo skromno, obrađujući malu njivu izvan grada. Iako je poticao iz ugledne porodice i ranije obavljao visoke funkcije, povukao se iz politike i živeo kao običan građanin. Upravo u tome leži snaga njegove priče. Godine 458. pre nove ere, Rim se našao u velikoj opasnosti. Neprijateljsko pleme Aeka opkolilo je rimsku vojsku, a država je bila na ivici poraza. Senat je tada odlučio da imenuje Cincinnata za diktatora. Glasnici su ga zatekli na polju, dok je radio sa plugom. Bez oklevanja, prihvatio je poziv. Ostavio je svoj alat, obukao državnu odeću i preuzeo komandu. Za samo nekoliko dana organizovao je vojsku, porazio neprijatelja i oslobodio opkoljene rimljane. Kriza je bila rešena brže nego što su se mnogi nadali.

Ali najvažniji deo priče tek je usledio. Iako je imao pravo da ostane na vlasti još mesecima, Cincinnatus je, nakon svega šesnaest dana, dobrovoljno podneo ostavku. Vratio se na svoje imanje i nastavio da živi skromno, kao da se ništa nije dogodilo. Kasnije je još jednom pozvan da bude diktator, i opet je postupio isto – obavio dužnost i povukao se. Nikada nije pokušao da zadrži moć ili je iskoristi za ličnu korist. Za Rimljane, Cincinnatus je postao simbol vrline, skromnosti i odgovornosti. Njegov primer pokazivao je da prava veličina ne leži u vlasti, već u spremnosti da se ona napusti kada više nije potrebna.

Priča o njemu ostala je vekovima kao moralni uzor političarima. Ona nas i danas podseća da istinska snaga vođe nije u kontroli drugih, već u samokontroli i služenju zajednici.

Povezani tekstovi: Junaci i izdajice: priča o Gaius Marcius Coriolanus,