Rimski kraljevi: Legendarni počeci Večnog grada

Rimski kraljevi: Legendarni počeci Večnog grada

Uvod

Zamisli mali grad na obali reke Tibar, okružen brdima, šumama i neprijateljskim plemenima. Nema velikih palata, nema carskih puteva, nema slavnih legija. Postoji samo grupa ljudi koji pokušavaju da prežive, da se organizuju i da izgrade nešto trajno. Upravo iz tog skromnog početka nastao je Rim. Pre nego što je postao republika i carstvo, Rim je, prema predanju, imao sedam kraljeva. Njihove priče su mešavina mita, legende i istorije. Možda nisu svi događaji tačni, ali oni nam govore kako su Rimljani razumeli sebe i svoju prošlost. U ovom tekstu upoznaćemo se sa sedmoricom ljudi koji su, svaki na svoj način, oblikovali sudbinu budućeg „Večnog grada“.

1. Romul (753–716. p. n. e.) – Čovek koji je sanjao grad

Priča o Rimu počinje sa dva napuštena dečaka na obali reke. Romul i Rem, ostavljeni da umru, preživeli su zahvaljujući vučici i pastiru. Odrasli su snažni, hrabri i puni ambicije. Kada su odlučili da osnuju grad, nisu mogli da se slože oko toga ko će vladati. Njihov sukob završio se tragično – Rem je izgubio život, a Romul je ostao sam sa velikim snom: da izgradi moćan grad. Kao kralj, Romul je bio ratnik i vođa. Okupljao je ljude sa svih strana – begunce, siromašne, ratnike – i davao im novu šansu. Njegova vladavina bila je obeležena:

• stvaranjem vojske,

• osnivanjem Senata,

• podelom društva,

• borbom za opstanak.

Legenda o otmici Sabinjanki govori o tome koliko je Rim u početku bio siromašan i usamljen. Romul je znao da bez porodica nema budućnosti. On nije bio savršen vladar, ali je bio osnivač – čovek koji je udario prve temelje.

2. Numa Pompilije (716–673. p. n. e.) – Kralj koji je učio narod miru

Posle ratnika Romula, Rim je dobio sasvim drugačijeg vladara. Numa Pompilije nije voleo rat. Više je voleo tišinu, molitvu i razmišljanje. Pričalo se da razgovara sa bogovima i da od njih dobija savete. Bilo to istina ili ne, narod mu je verovao.

Numa je učio Rimljane kako da žive zajedno:

• kako da poštuju bogove,

• kako da slave praznike,

• kako da rešavaju sukobe bez oružja.

Tokom njegove vladavine Rim je prvi put osetio šta znači mir. Ljudi su gradili, radili i planirali budućnost bez straha od stalnih ratova. On je Rimu dao dušu.

3. Tul Hostilije (673–641. p. n. e.) – Vladar koji je verovao u snagu

Nakon mirnog Nume, na vlast dolazi Tul Hostilije – čovek koji je smatrao da se poštovanje osvaja mačem. Za njega je rat bio način da se dokaže i da učini Rim velikim. Najviše se sukobio sa gradom Alba Longom, koji je nekada bio „majka“ Rima. Legenda o borbi trojice protiv trojice pokazuje koliko je Rim tada bio opsednut čašću i pobedom.

Tul je:

• širio teritoriju,

• jačao vojsku,

• dovodio nove stanovnike u grad.

Ali, prema predanju, zaboravio je na bogove. Kada je pokušao da ih prizove bez poštovanja, pogodila ga je munja. Rimljani su u tome videli poruku: snaga bez mudrosti vodi u propast.

4. Anko Marcije (641–616. p. n. e.) – Kralj ravnoteže

Anko Marcije je pokušao da spoji ono što su prethodni kraljevi razdvojili: rat i mir, veru i politiku, tradiciju i napredak. Bio je praktičan čovek. Razumeo je da grad ne živi samo od mača, već i od trgovine i rada.

Za vreme njegove vladavine:

• osnovana je Ostija,

• izgrađeni su putevi i mostovi,

• trgovina je procvetala.

Zahvaljujući Ankusu, Rim je postao više od vojnog logora – postao je pravi grad.

5. Tarkvinije Prisko (616–579. p. n. e.) – Stranac koji je video potencijal

Tarkvinije Prisko nije bio rođeni Rimljanin. Došao je iz Etrurije, kao stranac sa snovima. U Rimu je video nešto što drugi nisu: ogroman potencijal. Svojim znanjem i ambicijom uspeo je da postane kralj. Pod njegovim vođstvom Rim se menja:

• grade se kanali,

• stadioni,

• trgovi,

• javne zgrade.

Ljudi su prvi put osetili kako izgleda život u uređenom gradu. Tarkvinije je pokazao da Rim može biti moderan i moćan.

6. Servije Tulije (579–534. p. n. e.) – Kralj običnih ljudi

Servije Tulije nije poticao iz bogate porodice. Legenda kaže da je kao dete imao plamen oko glave – znak sudbine. Kao kralj, okrenuo se običnom narodu. Nije vladao samo za bogate.

Uveo je:

• popis stanovništva,

• podelu po imovini,

• pravedniji sistem glasanja,

• novu vojnu organizaciju.

Po prvi put, siromašniji građani dobili su glas. Rim je počeo da liči na zajednicu, a ne samo na državu bogatih. Zbog toga je Servije bio voljen – ali i omražen među moćnicima.

7. Tarkvinije Oholi (534–509. p. n. e.) – Kraj jedne epohe

Tarkvinije Oholi došao je na vlast nasiljem. Nije slušao narod, niti Senat. Vladao je strahom. Bio je sposoban graditelj, ali loš čovek. Njegova moć nije imala granice.Kada je njegov sin osramotio Lukreciju, Rimljani su rekli: „Dosta je.“Narod se pobunio. Kralj je proteran. Monarhija je pala. To nije bio samo politički događaj – to je bio trenutak kada su ljudi odlučili da više nikada ne dozvole da jedan čovek vlada svime.

Pad kraljevstva i rođenje Republike

Posle 509. godine p. n. e. Rim više nije imao kraljeve. Umesto toga, vlast su delili izabrani predstavnici. Ljudi su učili da sloboda znači odgovornost. Greške su se i dalje dešavale, ali put nazad ka tiraniji bio je zatvoren.

Zaključak

Sedam rimskih kraljeva nisu bili samo imena u knjigama. Bili su ljudi sa snovima, strahovima, vrlinama i manama. Neki su gradili mačem, neki molitvom, neki zakonima, a neki strahom. Zajedno su stvorili temelje najveće civilizacije antičkog sveta. Rim nije nastao preko noći. Nastajao je korak po korak, kroz greške i pobede, kroz ljudske sudbine. I upravo zato njegova priča i danas traje.

Povezani tekst: Kako je nastao Rim.